• Arhiv Vojvodine
  • Arhiv Vojvodine

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКИХ ИЗДАЊА ЕИ САНУ И АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

on .

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКИХ ИЗДАЊА ЕИ САНУ И АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Данас 27. септембра 2022. године у Архиву Војводине обележен је јубилеј 75 година од оснивања Етнографског института Српске aкадемије наука и уметности, са којим Архив Војводине већ дуги низ година интензивно сарађује. 

У оквиру прославе јубилеја, који носи назив „Никад млађи”, Етнографски институт САНУ имао је више активности на различитим локацијама, од којих се као кључне издвајају следеће: Међународна научна конференција „Антропологија (у) будућности” која се одржала у Археолошком парку „Виминацијум” 8. и 9. септембра; Свечана академија у Српској академији наука и уметности у Београду 14. септембра и данас у Архиву Војводине промоција Етнографског института САНУ.

Архив Војводине и Етнографски институт Српске академије наука и уметности представили су три заједничка издања, два издања су у едицији МЕТРООН, то су:

Мапе и сећања Драгане Радојичић и Иване Башић; Мозаик архивске блискости. Антропологија сећања од Панонског до Јадранског мора Љиљане Бубњевић и Драгане Радојичић; о којима је говорила др Јадранка Ђорђевић Црнобрња, виша научна сарадница Етнографског института САНУ и уредница посебних издања ЕИ САНУ у које спада и едиција Метроон (текст прочитан на промоцији књиге можете погледати овде); и Зборник радова Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији – о којем је говорио др Срђан Радовић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ.

На почетку програма многобројну публику поздравили су директор Архива др Небојша Кузмановић и директорка ЕИ САНУ проф. др Драгана Радојичић.

Такође, приказана је пројекција документарног филма „Никад млађи!” у продукцији ЕИ САНУ и додељене захвалнице сарадницима на публикацијама.

Пре 75 година,  Српска академија наука  донела је одлуку о оснивању Етнографског института Српске академије наука. Као кључни задатак САНУ је пред свој институт поставила да „организује систематско и планско проучавање насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и веровања, као и фолклора у нашој земљи и код наших народа”. Оснивач и  први управник Института Војислав Радовановић (1947–1957) са сарадницима, међу којима су били академик Александар Белић, дописни члан Боривоје Дробњаковић, академик Душан Недељковић, академик Александар Дероко, професор др Петар С. Јовановић, професор др Миленко С. Филиповић, научни сарадник Петар Ж. Петровић, академик Бранислав Којић и други, тада већ познати истраживачи, углавном етнолози, антропогеографи, фолклористи, лингвисти и архитекте, настављали су истраживања у том правцу. 

Поред организовања и развоја научноистраживачког рада и обезбеђивања истраживачког подмлатка, радило се и на покретању издавачке делатности.  Објављена су  најпре Два упитника за истраживање као Повремена издања у 1949. години.  Објављивање  у оквиру едиције  Посебна издања Етнографског института, у којима се објављују углавном монографски радови, започето је  1950.  године.  Исте године изашао је и  први Зборник радова Етнографског института. Прва књига Гласника Етнографског института, у којој се налази велики број чланака, расправа, студија и других прилога, на близу 700 страница, изашла је 1952. године.

Вредно је и овом приликом нагласити да су кретање, путовање и промена кључна антрополошка својства, и око ових концепата концентрисани су бројни митови, обичаји, обреди и предања. Могло би се рећи  да целокупно виђење света и људског живота почива на метафори пута. Готово сви кључни појмови људске егзистенције  – живот, смрт, љубав, зло, добро, идентитет и сазнање – обележени су метафором кретања и метафором пређеног пута, односно проживљеног искуства, а оно захтева чување и преношење. Зато смо уложили труда да пренесемо речи – испричане и традицијом слушања и понављања или брижљивог бележења сачуване те на овај начин потврдимо.

­Од почетка свог рада, Етнографски институт САНУ држао се постављеног обимног и озбиљног циља,  непрекидно укључујући нове теме, али и усвајајући иновације посебно када је реч о новим теоријским основама и о применама нових методологија.

75 година постојања Етнографски институт САНУ дочекује са подмлађеним тимом и као што рече директорка ЕИ САНУ проф. др Драгана Радојичић: „Зато смо, иако дуго постојимо, никада млађи и желимо да то постане део традиције нашег Института, као и сарадња између наше две институције”.

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Захтеви странака:
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Сала за истраживаче:
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.