У периоду од 20. до 22. 12. 2022. године, представници Архива Војводине и Удружења Словачких великана (Ухровец, Словачка Република), промовисали су српско издање публикације Александар Дупчек из перспективе светских политичара и личности која је ове године изашла у оквиру издавачке делатности Архива Војводине.

У петак, 23. 12. 2022, директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић и председница Комисије за полагање стручног испита у архивима Милена Поповић Субић уручили су уверења о положеном стручном испиту кандидатима у новембарском року 2022. године.

Дана 13. децембра 2022. године у Архиву Војводине отворена је 3D изложба и презентација објекта о логору смрти Јасеновац, односно „Инсталација дигиталне реконструкције логора Јасеновац – интерактивна виртуелна панорама”. Потом се одржала трибина „3D реконструкција Јасеновца: нови приступи меморијализацији осетљивог наслеђа”.

У четвртак 8. 12. 2022. године помоћник директора Архива Војводине Кристијан Обшуст, на позив амбасадора Словачке Републике у Републици Србији Њ. Е. Федора Росохе (Fedor Rosoha), присуствовао је Свечаном божићном пријему у Амбасади Словачке Републике у Београду.

Дана 8. децембра 2022. године директор Војног архива пуковник Петар Ивановић са троје сарадника по први пут посетио је Архив Војводине. Посебну пажњу су посветили Лабораторији за конзервацију и рестаурацију и послу који се у њој обавља.

Дана 6. 12. 2022. године у пуној сали Архива Војводине одржана је промоција књиге „У царству ветрова Арамејских” аутора Селимира Радуловића.

Дана 2. децембра 2022. године у Архиву Војводине одржана је трибина о књизи Одрођени књижевник аутора проф. др Зорана Аврамовића. Један од наших најугледнијих социолога културе, систематским и критичким приступом анализира политичке, идеолошке и националне ставове, седморице савремних српских писаца (Миркa Ковачa, Филипa Давидa, Борe Ћосићa, Видосавa Стевановићa, Драганa Великићa, Вукa Драшковићa и Љубомирa Симовићa) о српском народу и српско-југословенској стварности у периоду од 1990. до 2020. године. Сагласно томе, аутор је указао на то колико је у њиховим ставовима о Србима, скерлићевски речено, оне мисли која је „поносита, жедна слободе и независности, а колико злобе, зависти и свирепе мржње, горих спрам бољих“.