• Arhiv Vojvodine
  • Arhiv Vojvodine

Тематска трибина – Значај даривања и чувања архивске грађе као културног добра

on .

Тематска трибина – Значај даривања и чувања архивске грађе као културног добра

После завршетка ванредног стања у Републици Србији, Архив Војводине, y сарадњи са компанијом Color Media Communications, организовао је тематску трибину Значај даривања и чувања архивске грађе као културног добра, која је одржана у петак 12. јуна 2020. године у амфитеатру у дворишту Архива Војводине.

Идеја, да Архив Војводине приреди ову тематску трибину потекла је од др Небојше Кузмановића, директора Архива Војводине и Роберта Чобана, председника компаније Color Media Communications, који су схватили значај и улогу архива као установе заштите, и архивске грађе као културног наслеђа од општег интереса. Такође, др Кузмановић сматра да је трибина овог типа потребна као подстицај за неговање свести о важности архива. Осим тога, директор Архива Војводине поклонио је своју личну архиву – Архиву Војводине, која је заведена под броје Ф. 571.

На тематској трибини су говорили:

  • Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије, саопштила је да жели да поклони Архиву Војводине породичну заоставштину адвокатске канцеларије Гојковић, и додала да ће на примеру њене породичне историје, моћи да се истражује (или анализира) како је функционисало правосуђе; истакла је важност неговања културе сећања и неговања свести код најшире јавности о томе.
  • Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, говорио је о поступку примопредаје личних и породичних докумената и личним и породичним фондовима који се чувају у Архиву Војводине;
  • Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, говорио је на тему Матица српска као добротворни чин;
  • Зоран Колунџија, уредник Издавачке куће Прометеј, о веома вредној књизи са насловом Задужбинарство код Срба коју је Прометеј објавио;
  • Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат”, оснивач Музеја српске књижевности и Музеја књига и путовања у Београду, о техничким проблемима при пријему архивског и библиотечког материјала.
  • Роберт Чобан, председник компаније Color Media Communications о важности неговања културног наслеђа.

Овом тематско трибином, Архив Војводине је желео да информише ширу јавност о важности докумената, о комплетном поступку и начину предаје личне и породичне документације, као и о личним и породичним фондовима који се чувају и стручно одржавају у Архиву Војводине.

⇒ ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИМОПРЕДАЈИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

 

ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИМОПРЕДАЈИ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Више генерација архивиста заслужно је за евидентирање, прикупљање, сређивање, обраду и израду информативних средстава личне и/или породичне заоставштине, која се чува и стручно одржава у Архиву Војводине.

Да бисмо читаоцима приближили поступак преузимања архивске грађе, одговорићемо на Ваша, могућа питања:

Коме могу да се обратим?

Шта Архиви раде са заоставштином?

Како се опходити са значајним документима која поседујем у приватном власништву?

Коме могу да се обратим у Архиву Војводине?

Шта је заоставштина?

Историчари под заоставштином подразумевају приватна и службена документа физичких лица, као што су дневници, фотографије, разгледнице, писма, рукописи и друга документа настала током живота и рада ствараоца грађе. Појединци и породице чувају документа деценијама. На различите начине, у великим кутијама, или кутијама од ципела, коферима, на таванима, гаражама или подрумима. Пре или касније, потомци се питају како да поступају са документима. При томе, у дилеми су да ли је лична или породична историја важна и кога би ти наизглед „безвредни списи” могли да интересују. Углавном, људи мисле да су та сведочанства само сентименталне природе, лична и присна, и да шира јавност није заинтересована за увид у њих.

Ипак, Након сопствене процене заоставштине, потомци се понекад јављају архивима, или другим установама које се баве заштитом културних добара (архиви, музеји, библиотеке) да би осигурали трајно чување добара која поседују. Уступањем личне и породичне документације архиву, документа после сређивања и обраде, постају доступна стручној, научној и широј јавности, а тиме и део колективног памћења.

Из дневника, писама, рукописа и других докумената, може се разумети не само приватни живот оних који су их стварали, већ и много шири друштвени, политички, културни живот епохе или једног времена. Документа, такође расветљавају, како су се одвијали историјски процеси и догађаји и какве су биле њихове рефлексије на живот у том времену. Заоставштине допуњују званична државна акта. Историчари, писци, филозофи, социолози и други истраживачи, који се баве друштвеним наукама, затим новинари, истраживачи локалних историја и историјата породица, проучавају архивску грађу као неопходне изворе за научне студије, биографије, генеаолошка стабла, новинске чланке, часописе, тематске изложбе итд.

Шта архиви раде са заоставштином?

Архивска делатност обухвата истраживање, проналажење и евидентирање архивске грађе. Архиви тада циљно ступају у контакт са потенцијалним предаваоцима грађе. Физичка лица или њихови потомци, могу се и сами обратити архивима. Када се физичко лице или породица обрати Архиву Војводине, ради предаје заоставштине, прво се формира архивска комисија која прегледа документарни материјал, а после увида у садржај, следи валоризација. Затим се потписује уговор о поклону или откупу и састaвља записник о примопредаји, чији је саставни део попис грађе која се прима. У архиву се грађа сређује и обрађује према стручним упутствима и постаје доступна јавности. Количина грађе која се налази у заоставштини није пресудна за предају. Некада појединац поседује веома вредан, један документ, који је значајнији од количине докумената која се чува у кутијама.

Свака доспела архивска грађа мери се метрима, а некада Архив прими само један докумeнт, спис или фотографију на трајно чување. Од те примљене грађе могу да се формирају лични или породични фондови, исто тако грађа може на основу провенијенције да се припоји постојећем фонду или да се уврсти у поредак постојеће збирке. Такође, појединачна значајна документа чувају се самостално у великим фиокама, витринама или полицама предвиђеним за то.

На пример, када је Архив Војводине правио мултимедијалну изложбу о бановини „Банска палата – приче иза приче”, која је била организована поводом обележавања 80 година од изградње Банске палате, познатије као Бановине, у којој се данас налазе зграде Владе и Скупштине АП Војводине, тада је за нашег угледног новосадског историчара уметности и кустоса, ова изложба била подстицај да поклони своју архиву на трајно чување, односно своју колекцију старих разгледница о Брашовановом здању. Назив те колекције, односно оформљеног фонда, чија је грађа је Уговором о поклону предата 27. 12. 2019, на основу записника о примопредаји гласи „Штампани материјал са фотографијама Бановине”, и састоји се од разгледница, позивница, новогодишњих честитки, фотографија итд.

Када се архивска грађа прими у архив, она се посебним актом утврђује за културно добро.

Сви фондови и збирке односно сва архивска грађа чува се у посебним кутијама у депоима, у којима се ваздух пречишћава и температура је стална. На тај начин се стварају услови за чување папира од трајног пропадања.

Уколико је неки значајан документ или фотографија оштећења, она ће се конзервирати и рестаурирати у лабораторији за конзервацију и рестаурацију Архива Војводине.

Коме могу да се обратим у Архиву Војводине?

Сви који желе да дарују или откупом предају на трајно чувању своју архивску грађу, могу да се обрате Служби за заштиту архивске грађе ван архива, архивистима Нади Берић и Станислави Блажевић, телефоном 021/ 489 18 00; 489 18 16; или мејлом: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.; Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Архив Војводине
Жарка Васиљевића 2А
21000 Нови Сад
Тел. +381 21 48918 00
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Аутор текста Љиљана Бубњевић,
архивист

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Захтеви странака:
E-mail:Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.