• Arhiv Vojvodine
  • Arhiv Vojvodine

Отворена лабораторија за конзервацију и рестаурацију

on .

Архив Војводине – установа културе од националног значаја

Свечано отворена лабораторија за конзервацију и рестаурацију

У Архиву Војводине је 7. априла 2015, свечано отворена Лабораторија за конзервацију и рестаурацију. Поздравну реч, је колегама и гостима упутио {modal index.php/1620-branimir-andric-2015|width=650|height=530}Бранимир Андрић{/modal}, директор Архива Војводине, а затим се стручној, научној и широј публици обратила мр {modal index.php/1621-visnja-nikolic|width=650|height=530}Вишња Николић{/modal}, архивиста-конзерватор. Лабораторију за конзервацију и рестаурацију је отворио {modal index.php/1622-slavisa-grujic-2015|width=350|height=530}Славиша Грујић{/modal}, покрајински секретар за културу и јавно информисање АП Војводине. Господин Грујић је у свом обраћању истакао: (…) „Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и Министарство културе и јавног информисања Републике Србије су препознали важност и подржали овај велики пројекат, и са архивистима почели интензивне припреме, пре свега на реконструкцији постојећег простора и набавци најсавременије опреме и материјала за конзервацију и рестаурацију, према европским стандардима, тако да можемо да кажемо да су у Архиву Војводине створени услови за континуирану заштиту архивске грађе“ (…)


РТВ 1, ФОЛДЕР КУЛТУРА

 


 

ДНЕВНИК, среда 8. април 2015. године


www.021.rs, среда 8. април 2015. године

Архив Војводине добио нову лабораторију

Архив Војводине добио је нову, модерну Лабораторију за конзервацију и рестаурацију архивске грађе.

Реконструкцијом постојећег простора и улагањем у набавку најсавременије опреме, створени су услови за рад на очувању деликатне и специфичне, али вредне архивске грађе Архива Војводине, што је потврдио и директор ове установе Бранимир Андрић.

Према његовим речима, сарадња са Покрајинским секретаријатом за културу допринела је убрзавању оснивања овакве лабораторије, чији значај је утолико већи када се узме у обзир старост појединих комада - списа, докумената, мапа, планова, фотографија и осталих примерака. Најстарији сачувани документ у Архиву, према речима Андрића, по најновијим истраживањима стручњака не датира из 1565. године, већ из 1558. године и зато рад на оваквим документима захтева и постојање лабораторије, која ће га сачувати од даљег пропадања.

Лабораторију је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, који је нагласио значај оваквог трајног пројекта у области културе за покрајину, а у чијем развоју је учествовало и Министарство културе.

"Чињеница је да смо годинама чекали да се лабораторија опреми, али је дошао и тај тренутак, па са поносом можемо рећи да војвођански Архив има најсавременију лабораторију која одговара највишим стандардима струке. То је добра вест не само за нас, већ и за бројне друге стручњаке, који ће учествовати у њеном раду. Куповина лабораторије за конзервацију и рестаурацију архивске грађе био је први корак, а сада се треба побринути о репроматеријалу, усавршавању кадрова, континуираном раду и свему ономе, што треба чинити да се овај посао ради како треба. Архив Војводине куповином ове лабораторије није завршио са пројектима, они га тек чекају, а то је промена електричне инсталације и сређивање противпожарне заштите, која је више него неопходна у овој згради", рекао је Грујић.

Рад у новооснованој лабораторији базираће се на извођењу класичних и савремених метода конзервације и рестаурације, у зависности од врсте и степена оштећења материјала који је потребно третирати. Како би се отклонила постојећа оштећења, неопходно је предузети низ физичких и хемијских поступака као што су стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, ојачавање, уклањање флека, рестаурација (ручна или машинска) и пресовање. На тај начин, третираној архивској грађи биће продужен животни век и враћен што је могуће више оригиналан изглед.

Архивска грађа у Архиву Војводине је разноврсна (списи, мапе, планови, карте, дипломе, регистри, фотографије...) са временским распоном од 1558. године до 2014. године, и највећим делом је на папиру. Мере превентивне заштите које укључују сталну бригу о амбијенталним условима депоа у коме се чува архивска грађа, дигитализацију, заштиту од пожара и поплава, контролу светлости важно је спроводити да би се убудуће пропадање папира избегло и свело на најмању могућу меру.

Када је архивска грађа већ оштећена и оболела ове мере нису довољне, већ је потребно спроводити третман лечења, сматрају у Архиву.


www.rtv.rs, среда 7. април 2015. године

Архив Војводине добио нову лабораторију

НОВИ САД - Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић данас је свечано отворио лабораторију за конзервацију и рестаурацију Архива Војводине.

Ова лабораторија плод добре сарадње Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и републичког Министарства за културу и информисање у препознавању и реализацији ове инвестиције.

"Архив Војводине данас је званично отворио прву модерну лабораторију, где ће се радити велики и одговоран посао на сређивању архивске грађе, али не само за потребе овог Архива, већ и свих оних којима такве услуге требају", рекао је Грујић и додао да је то посао велик и тежак, јер "оболелу" архивску грађу треба "лечити" јер тако чувамо и нашу историју, која је залог за нашу будућност.

Према речима директора Бранимира Андрића, Архив Војводине је од почетка свог рада, а у протекле две године посебно, заједно са оснивачем - Покрајинским секретаријатом за културу и јавно информисање, уложио велики напор за куповину модерне лабораторије за конзервацију и рестаурацију архивске грађе.

Најстарији сачувани документ у Архиву, према речима Андрића, по најновијим истраживањима стручњака не датира из 1565. године, већ из 1558. године и зато рад на оваквим документима захтева и постојање лабораторије, која ће га сачувати од даљег пропадања.

Архивиста-конзерваторВишња Николић је прецизирала да ће се рад у новооснованој лабораторији базирати на извођењу класичних и савремених метода конзервације и рестаурације, у зависности од врсте и степена оштећења материјала који је потребно третирати. Како би се отклонила постојећа оштећења, неопходно је предузети низ физичких и хемијских поступака као што су стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, ојачавање, уклањање флека, рестаурација (ручна или машинска) и пресовање. На тај начин, третираној архивској грађи биће продужен животни век и враћен, у највећој могућој мери, њен оригинални изглед.

Архив Војводине данас чува близу 9.000 метара архивске грађе, на латинском, немачком, мађарском, црквенословенском, славеносрпском и српском језику, смештене у преко пет стотина фондова и збирки. Архив је започео процес дигитализације архивске грађе, што је такође вид њене заштите.

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.