Архив је основан 1926, иницијативом др Ристе Одавића, тадашњег управника Државне архиве у Београду, као Државна архива у Новом Саду.
На основу указа помоћника министра просвете Решењем П. бр. 1566, од 5. августа 1926. (Службене новине Краљевине СХС, бр. 203, од 9. 9. 1926), којим је за државног архивара Државне архиве у Новом Саду, постављен др Димитрије Кириловић, знамо да је Државна архива у Новом Саду отпочела свој рад 1926. године.
Задатак Државне архиве у Новом Саду био је да прикупља, чува, и обрађује архивску грађу са подручја - Баната, Бачке, Срема и Барање.
Управо те архиве жупанија, округа, области, срезова, градова, општина и насељених места, као и правосудних институција, културних и просветних установа и организација, цркве и црквених организација, удружења и многих других установа и организација - биле су прво језгро данашњег Архива Војводине.
Први управник Државне архиве у Новом Саду, др Димитрије Кириловић, у некрологу Ристи Одавићу (Ист. гласник, књ.V, свеска 3, стр. 481, год. 1932) пише: "Војводина је дужна овоме човеку што је 1926. године добила, у Новом Саду, Државну архиву, у којој ће се временом прикупити и средити сви документи од историског значаја, растурени по таванима и подрумима зграда жупаниских, градских и општинских власти у Војводини."
Вишедеценијски рад Архива одвијао се у сталним сеобама, са мало службеника (до Другог светског рата, никада више од три), у недостатку простора и новца, често пљачкан, без организоване, систематске и свеобухватне заштите архивске грађе.
Међутим, када сагледамо шта су генерације овог Архива постигле, видимо да су својим преданим и стрпљивим радом, оставили потомцима дубоко заоране бразде, доприносећи неговању и чувању историјског памћења.
Овим примером подстичу и данашње и будуће генерације да се са још више смелости, знања и енергије залажу за културну мисију која им је поверена.
 |
Карта Бачке Ф. 37, ЗПМ, бр.1 |