Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

Делатност Архива Војводине

Свој правни статус Архив Војводине заснива на одредбама Закона о заштити културних добара из 1994, Закона о култури из 2009, и Закона о утврђивању надлежности АП Војводине из 2009. године.

Архив Војводине је јавна установа заштите архивске грађе и регистратурског материјала, који настају радом правних и истакнутих физичких лица и породица на територији АП Војводине. Aрхив Војводине евидентира, преузима, штити, сређује, обрађује, објављује и омогућује јавну доступност архивске грађе стваралаца који су престали да раде, и грађу старију од тридесет година оних стваралаца који још увек раде. Чува архивску грађу покрајинских и државних органа (неких државних органа или њихових делова, претходних држава у чијем саставу је билатериторија данашњe АП Војводине: Хабзбуршке монархије, Аустро-Угарске, Краљевине СХС/Југославије; и социјалистичке Југославије 1945–1991); установа, јавних предузећа и других стваралаца који су деловали на територији данашње АП Војводине. Такође, чува и грађу која је настајала ван ове територије у појединим историјским раздобљима, a која је од значаја за историју Покрајине. Архивска грађа коју Архив Војводине чува и стручно одржава, аутентично сведочи о деловању, животу и раду, као и политичким, друштвено-економским и културно-историјским приликама у којима су њени ствараоци живели и деловали.

У области претходне заштите, Архив Војводине је надлежан за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала код 727 стваралаца и ималаца, архивске грађе и регистратурског материјала, основаних на територији Покрајине. Архив је стручни надзор над радом регистратура почео да обавља 1957. године.

Архив је матичну делатност обављао у периоду од 1970. до 1990. године, а Извршно веће АП Војводине је донело 2003. године Одлуку о утврђивању функције матичне установе Архива Војводине у Новом Саду, у области заштите архивске грађе и регистратурског материјала. У складу са овом одлуком, Архив прати и проучава развој архивске делатности и предлаже мере за њено унапређивање, води законом прописане евиденције о архивима, архивским одељењима, архивској грађи, архивским фондовима и збиркама у АП Војводини, врши надзор и пружа стручну помоћ архивима и архивским одељењима АП Војводине и на основу прикупљених података израђује анализу стања у архивима АП Војводине.

Архив у два испитна рока током године организује предавања и стручни архивистички испит за запослене у архивима у АП Војводини.          

Техничка заштита архивске грађе осим у депоу, обављана је у књиговезници и лабораторији за микрофилмовање. У књиговезници, формираној 1957. године, урађени су нови повези и преповези за преко две хиљаде најугроженијих књига из 19. века. У лабораторији за микрофилмовање снимљено је преко 2.000.000 снимака докумената из фондова Архива Војводине, а Архив чува више од 600.000 снимака архивске грађе из архива Мађарске, Румуније, Словачке, Аустрије, Чешке, Украјине и Русије, које је добио на основу међународне размене. Од 2015. године у Архиву је отпочеo рад у Лабораторији за конзервацију и рестаурацију архивске грађе.

Архив је од 1955. године почео да обрађује архивску грађу, и до сада је приређено 150 аналитичких инвентара са (око) 500.000 аналитичких описа, који чине језгро информационог система Архива Војводине (ИСАВ). Аналитички инвентари и каталози одабраних садржаја докумената се раде првенствено за архивске фондове настале до 1918. године, чија је грађа писана на латинском, немачком (писмо готица) и мађарском језику.

Архив Војводине прати токове савременог информационог друштва и развија свој информациони систем уз примену међународних архивских стандарда Општи међународни стандард за опис архивске грађе ISAD(G) и Међународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице ISAAR (CPF), које је усвојио Међународни архивски савет. У оквиру информационог система, отпочета је и дигитализација докумената.

Архив поседује читаоницу/салу за коришћење архивске грађе, у којој годишње истражује између сто и двеста истраживача. Од 1956. када су корисници почели да истражују, било је (око) шест хиљада истраживача. Архивску грађу у Архиву Војводине користе и истраживачи из иностранства, првенствено из Мађарске, Аустрије, Немачке и Румуније, али и осталих земаља, тако да су у Архиву истраживали и корисници из Русије, Украјине, Француске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Јапана. Истраживачима је, доступан и књижни фонд библиотеке (специјална), који поседује 9.500 монографских и (око) 6.000 серијских публикација. У библиотеци је 2009. године завршен пројекат конверзије лисног каталога, који је доступан преко рачунарске мреже у Архиву Војводине.

Архив издаје и уверења о подацима садржаним у архивској грађи на захтев странака, у јавноправне и приватноправне сврхе. Од 1986, од када се воде посебне евиденције о овим захтевима, податке из архивске грађе тражило је (око) четрдесет хиљада странка.

Контакт подаци

Адреса: Дунавска 35, 21000 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.