Библиотека Архива Војводине је саставни део, односно јединица његове организационе структуре. Библиотека и сала за истраживаче (читаоница) служе и као „информациони центар“, где се траже, претражују и предају информације и свакодневно пружају услуге корисницима и истраживачима.
Библиотечки фонд је доступан запосленима у Архиву Војводине, а публикације могу да користе само у радним просторијама Архива. У њиховом свакодневном раду, библиотечки материјал олакшава, помаже и доприноси унапређивању послова у свим сегментима архивске делатности.
Истраживачи који истражују архивску грађу у Архиву Војводине, могу да користе и библиотечки материјал, односно књижни фонд, али искључиво у сали за истраживаче (читаоници) Архива Војводине, под истим условима као и архивску грађу (Одлука о начину коришћења архивске грађе у Архиву Војводине).
Према националној типологији, библиотека Архива Војводине је специјална библиотека, затвореног типа и разликује се од библиотеке општег типа. Оно што одликује специјалне библиотеке је врста материјала који прикупљају и техника рада коју користе у раду; по својој природи, намењене су уском кругу корисника.
Развој, циљеви и пословање зависе од пословне политике Архива Војводине, чији је она део. Већ сама чињеница да делује у оквиру Архива, намеће посебан приступ приликом планирања, организације и коришћења њеног библиотечког фонда.
Библиотека садржи (око) 10.000 наслова домаће и стране стручне литературе и (око) 6.000 свезака у оквиру 520 наслова периодике, из области архивистике, националне и опште историје, права, просвете, библиотекарства, социологије, религије, уметности, привреде. Библиотека поседује 167 раритета (књиге настале до 1867), а најстарија књига коју чува, штампана је 1759. године (Vocabolario italiano e latino), у Венецији.
Набавка се утврђује на основу потреба корисника, циљева, задатака и расположивих финансија. Начини набавке су следећи: размена публикација између сродних установа, која је и најчешћи вид набавке; поклон као непланирани вид попуњавања фонда, легат, обавезни примерак; претплата и куповина, која је најређи начин попуњавања фонда. Доминантна врста библиотечке грађе су речници, енциклопедије, приручници, библиографије, каталози, годишњаци, часописи, а последњих деценија предност се даје периодичним публикацијама и савременим носиоцима информација.
Поред (раније вођених) лисних каталога, у библиотеци је током ревизије
2006–2009. године завршен „Пројекат конверзије лисног каталога“ монографских публикација у програму БИСИС, чиме је убрзана, олакшана и унапређена комуникација са корисницима и истраживачима. Осим тога, један од основних захтева који она треба да испуни је да, поред архивске грађе коју користе, истраживачи добију и информацију о садржају књижног фонда. Електронски каталог доступан је преко рачунарске мреже и запосленима и истраживачима (у читаоници).
