Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

Историјат Архива Војводине

Архив Војводине (1926–   )

Архив Војводине – почео је свој рад као Државна архива у Новом Саду 1926. године. Решењем помоћника министра просвете Пов. бр. 1566 од 5. августа 1926, за архивара Државне архиве у Новом Саду (у даљем тексту Архив) постављен је др Димитрије Кириловић, помоћник секретара Матице српске у Новом Саду, и бивши асистент Филозофског факултета у Скопљу. Први документ отпослат је из Архива 14. септембра 1926. године. У децембру исте године, Кириловић је ангажовао великог познаваоца архивске грађе на терену, угледног српског историчара др Алексу Ивића, да сачини извештај о стању архивске грађе жупанија и градова на подручју Војводине.

Упорним вишегодишњим радом Архив је успео да у Нови Сад пренесе архивску грађу: Бачко-бодрошке жупаније из Сомбора; Торонталске жупаније из Великог Бечкерека; Тамишке жупаније из Вршца; Шајкашког батаљона; део архивске грађе Кикиндског дистрикта и Немачко-банатског граничарског пука број 12; Народног одбора из 1848–1849. године; архивску грађу градова Новог Сада и Петроварадина; Каменичког властелинства; Народне управе за Банат, Бачку и Барању; збирку планова свих места у Војводини са почетка XVIII века; друге примерке (дупликате рађене за потребе државних органа) матичних књига рођених, умрлих, венчаних од почетка XVIII века; збирке писама истакнутих личности јавног и културног живота и грађу других установа. Кириловић је као члан државне комисије за реституцију архивске грађе војвођанске провенијенције из Мађарске, Аустрије и Румуније, велики део ове грађе успео да пренесе у Нови Сад.

После завршетка Априлског рата Архив се нашао на територији тзв. Независне Државе Хрватске. Нове окупационе власти су Архив из зграде Магистрата преселиле у зграду преко пута, тзв. Гарнизонску управу, а велики део архивске грађе однели у Беч и Чешку. Добар део грађе је уништен приликом његовог пресељења у казамате Петроварадинске тврђаве 1943. године где је остала до 1945. када је преосталу грађу Главни народноослободилачки одбор Војводине, због недостатка потребног простора преселио у сутерен Банске палате у Новом Саду.

Архив је наставио свој рад под називом Војвођанска архива 29. априла 1946. године. Обнова рада Архива омогућила је основне послове на заштити грађе и њено сређивању. За управника је именован Фрања Малин, референт Одељења за социјалну политику Главног извршног одбора Народне скупштине АП Војводине, који је ову дужност обављао до 29. августа 1946, када је за управника именован др Марко Малетин, слависта, дотадашњи архивар у Архиву. Осим обављања заштите архивске грађе која је до тада била прикупљена на терену и чувана, из ове установе је праћена проблематика и архивских средишта у Војводини, која су оснивана од 1946. до 1954. године.

Војвођанска архива је 1951. променила име у Државна архива Аутономне Покрајине Војводине. Државна архива АП Војводине променила је 1958. године назив у Историјски архив Аутономне Покрајине Војводине. Исте године, започео је рад на сређивању архивске грађе фонда Краљевска банска управа Дунавске бановине који је преузет од Извршног већа АП Војводине 1956. године.

Архиву је 1967. године припојен Пољопривредни архив из Новог Сада, основан 1962. као специјализована архивска установа за сређивање и обраду архивске грађе из области пољопривреде и водопривреде.

Данашњи назив Архив Војводине је добио 1970. године. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века на основу протокола о сарадњи са архивима у Мађарској, Румунији, Чехословачкој и Совјетском Савезу, који су подразумевали размену стручњака на бази реципроцитета и одговарајућих програма, Архив је организовао истраживање и снимање архивске грађе која је од значаја за историју данашње територије Војводине у архивима ових земаља, а у сврху употпуњавања целина својих архивских фондова и збирки.

Архив Војводине је 2006, потписао Протокол о сарадњи са Мађарским државним архивом, Архивом Главног града Будимпеште, Архивом Босне и Херцеговине, Архивом Републике Српске, Архивом Федерације Босне и Херцеговине и Државним архивом Црне Горе.

Архив Војводине је за свој стручни, научни и културни рад добио више друштвених признања од којих су најзначајнија: Орден заслуга за народ – награда Председништва СФРЈ 1986. године; Златна архива – награда Архива Србије из фонда Александра Арнаутовића, 1999. године; Искра културе – награда Завода за културу Војводине, 2006. године.

Седишта Архива од почетка рада

Од свог оснивања Државна архива у Новом Саду (у даљем тексту Архив) је имао проблем са простором за смештај грађе. Почео је свој рад у просторијама Просветног инспектората (Футошки пут 77, данас Футошка улица 17, данас се у овој згради налази средња Електротехнича школа „Михајло Пупин“) где је био привремено смештен. У згради Просветног инспектората су се налазиле и Женска учитељска школа и Трговачка академија, тако да је Архив добио на коришћење само две просторије, иако је Димитрије Кириловић тражио цео спрат са 30 просторија.

Због потребе за већим простором, Архив је 1934. године пресељен из Новог Сада у Петроварадин у зграду Петроварадинског магистрата (Јелачићева улица 8, данас Београдска 6) где је добио 15 просторија. Већи део тих просторија, није испуњавао услове за рад и чување архивске грађе. Нажалост, грађа је у овим просторијама остала до завршетка Априлског рата, када је пресељена у просторије Гарнизонске управе у Петроварадину, а затим 1943. године у неодговарајуће просторије казамата Петроварадинске тврђаве.

Архивска грађа Архива је 1945. године премештена у просторије сутерена Банске палате (тадашње зграде Главног народноослободилачког одбора Војводине, данас седиште Владе АП Војводине, Булевар Михајла Пупина 16). С обзиром на то да је реституцијом враћана грађа која је била насилно однесена у иностранство током Другог светског рата (из Беча 1947, из Будимпеште 1958. и 1960), показало се да је овај простор недовољан. Две трећине грађе биле су смештене на полице, а остатак се налазио на поду. Грађа добијена реституцијом – 120 сандука, налазила се у ходнику сутерена.

Проблем је решен тако што су од Српске православне цркве изнајмљене просторије у Сремским Карловцима – зграда Патријаршијског двора (Трг Бранка Радичевића 8) и зграда Народних фондова (Трг Бранка Радичевића 3), у које се Архив преселио 1956. године. Архивска грађа из зграде Народних фондова је у периоду од децембра 1959. до фебруара 1960. пресељена у зграду бившег Карловачког магистрата (Трг Бранка Радичевића 1, тада седиште Месног народног одбора у Сремским Карловцима, данас седиште Скупштине општине Сремски Карловци). Пресељењем Архива у Сремске Карловце, било је омогућено да се дотада прикупљена архивска грађа бар разврста, прегледно распореди и смести.

Припајањем грађе Пољопривредног архива овом архиву, биле су исцрпљене могућности за смештај архивске грађе и регистратурског материјала, тако да је један део фондова 1968. године пренет у конаке манастира Беочин.

Будући да су просторије у Сремским Карловцима и конацима манастира Беочин биле неадекватне, нефункционалне и недовољне за рад, Архив Војводине је добио нове просторије у Новом Саду у згради бившег Окружног затвора адаптираној за потребе Архива (Дунавска 35).

Зграда у којој се налазио Окружни затвор саграђена је 1901, а адаптирана је 1988. за потребе Архива, и крајем октобра исте године архивска грађа је пресељена из Сремских Карловаца у Нови Сад. Нова зграда, свечано је отворена 27. априла 1989. године. Архивска грађа која се налазила у конацима манастира Беочин пренета је 2000. године. Одлуком Владе Републике Србије из 2007, зграда Архива Војводине проглашена је спомеником културе. Укупна површина зграде је 4.120 м2. Од тога, депои заузимају 2.576 м2, радне просторије 1.396 м2, просторија за микрофилмовање 132 м2, читаоница – сала за истраживаче 48 м2, а изложбени простор 100 м2. Зграда је опремљена уређајима за заштиту од пожара, противпровалним алармом, за контролу приступа депоима и камерама за видео надзор.

 

Контакт подаци

Адреса: Дунавска 35, 21000 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.