Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

RS 002 F. 5 ИЛИРСКА ДВОРСКА КОМИСИЈА И ДЕПУТАЦИЈА

Назив:     ИЛИРСКА ДВОРСКА КОМИСИЈА И ДЕПУТАЦИЈА
Сигнатура:     RS 002 F. 5
Ниво описа:     ФОНД
Седиште:     БЕЧ
Распон грађе:     1688-1792
Датуми постојања творца:     1745-1777
Обим и носач записа јединице описа:     метара: 16, књига: 32, кутија: 127
Назив/Име ствараоца(лаца):     ИЛИРСКА ДВОРСКА КОМИСИЈА И ДЕПУТАЦИЈА
Историјат творца:     Декретом Марије Терезије од 1745. године основана је у Бечу Илирска дворска комисија задужена за српске послове.Та комисија претворена је 1747. године у Илирску дворску депутацију са компетенцијом да расправља о свим стварима илирског (српског) народа. Депутација је основана као засебна "непосредна и независна дворска власт" с рангом и карактеристикама највиших аустријских и угарских државних власти, и представљала је неку врсту српског министарства у Бечкој влади. Као таква, ова институција је требала да брани интересе и привилегије српског народа, али насупрот томе она је, у духу просвећеног апсолутизма, сваком приликом тумачила привилегије све скученије, подвргавајући их контроли централне власти.
Против ове институције енергично је устала Угарска дворска канцеларија, опирући се повластицама Срба које нису потврђене од стране Угарског државног сабора, и одричући истима посебна права и привилегован положај. За све време постојања Депутација се налазила у сталном сукобу у питањима надлежности са Угарском дворском канцеларијом.
Царица Марија Терезија укинула је Илирску дворску депутацију 2. децембра 1777. године и тада су Срби из угарско-хрватског провинција потпали под директну власт Угарског намесничког већа и Угарске дворске канцеларије.
Историјат фонда/збирке:     Грађа фонда Илирска дворска комисија, депутација, налазила се у Земаљском архиву Мађарске у Будимпешти, у саставу фонда Угарске дворске канцеларије. На основу члана 11. Мировног уговора склопљеног са Мађарском 1947. године, грађа је реституцијом додељена ФНР Југославији (текст уговора је објављен у Службеном листу ФНРЈ, година III бр.72). Примопредаја је обављена 20. октобра 1956. у Будимпешти, док је записник о преузимању ове грађе од стране Државног, односно Историјског архива АПВ сачињен 12. априла 1957. године у Сремским Карловцима.
Илирска дворска комисија, депутација представља архивски фонд са сложеном структуром. Списи Комисије нису одељени од списа Депутације. Исто је тешко учинити у највећој мери због сложености система регистрације списа, недоследност и непотпуност истог.
Сређивање грађе овог фонда вршено је 1980-их година, као и израда информативних средстава. Током 1990-их започета је обрада грађе, односно израда аналитичког инвентара.
Преглед грађе фонда извршен је 2008. године, када је сачињен и извештај о њеном стању. Последњи преглед грађе и израда новог сумарног инвентара извршен је 2012. године.
Преузимање грађе:     Грађа фонда је преко Југословенске реституционе комисије, на основу одредби склопљеног Мировног уговора са Мађарском 1947. године (текст уговора је објављен у Службеном листу ФНРЈ, година III бр.72), преузета од Земаљског архива Мађарске у Будимпешти. Примопредаја је обављена 20. октобра 1956. у Будимпешти, док је записник о преузимању овог фонда од стране Државног, односно Историјског архива АПВ сачињен 12. априла 1957. године у Сремским Карловцима.
Оквир и садржај:     Грађа фонда садржи предмете који се односе на различита верска, и друга питања српског народа, на српске цркве, манастире, епархије и Карловачку митрополију, српске школе, царске привилегије дате Србима, итд. У грађи се налазе различити рачуни српских школа, преписи патената и привилегија, предмети који се односе на приходе и расходе манастира, изградњу православних цркава, као и разне забелешке, дописи, спискови, итд..
У грађи се налазе извештаји барона Бартенштајна о пореклу илирског (српског) народа и њиховим привилегијама; предмети који се односе на привилегије и статуте издате "Илирима" у Северину и Вараждинском генералату; списи који се односе на спор митрополита и десет манастира у Срему са кнезом Одескалкијем и бароном Пајачевићем; списи који се односе на избор митрополита Исаије Антоновића, Павла Ненадовића и Јована Георгијевића; списи који се односе на питања верско-школских прилика у епархији Буковина; списи у вези заоставштине митрополита Викентија Јовановића, као и патријарха и митрополита Арсенија Јовановића и митрополита Исаије Антоновића; списи који се односе на пакрачког владику Софронија Јовановића; списи који се односе на право митрополита Павла Ненадовића на риболов на Дунаву и кошење сена у Карловцима; списи у вези дуговања укинуте Илирске хусарске регименте; списи у вези спора Јована Поповића, свештеника из Сарахоре против митрополита Ненадовића; списи у вези Курцбекове штампарије у Карловцима; списи који се односе на рад Великоварадинске комисије у вези са верским питањима; списи у вези тужбе Срба из Јегре против бискупа Баркоција и Естерхазија; списи који се односе на манастир Марчу; списи који се односе на устројство Славоније; списи који се односе на питање јурисдикције карловачког митрополита; списи у вези побуне Влаха (Румуна) у Ердељу; списи у вези унијаћења у Ердељу; списи у вези спора између митрополита и грчких трговаца око православних богомоља у Бечу; списи који се односе на тужбу пакрачког викара Генадија Васића против митрополита Павла Ненадовића; списи у вези притужби на темишварског, пакрачког, костајничког, бачког и карловачког епископа; списи у вези темишварске епархије и епископа Вићентија Јовановића Видака; списи који се односе на манастир Месић, итд.
Допуне:     Не очекују се накнадне допуне.
Систем сређивања:     Књиге фонда су сређене према врстама, а потом хронолошки. У фонду се налази укупно 32 књиге изнумерисане почев од редног броја један.
Списи фонда су подељени у три групе: фасцикуларне, деловодне и прикључене. Фасцикуларни списи су сређени на тај начин што су предмети одлагани у фасцикле које представљају одређену тематску групу. Свака фасцикла (тематска група) има свој број (ознаку), а предмети унутар фасцикли су сређени према изворној сигнатури. Деловодни списи су сређени према деловодним ознакама, а тзв. прикључени списи (предмети без фасцикулације и деловодних ознака) су сврстани у групе на основу сродности карактеристика садржаја.
У фонду се налази укупно 127 инвентарних јединица (кутија) са списима, изнумерисаних у континуитету почев од редног броја један. Предметима су додељени архивски бројеви. Архивски бројеви предмета су додељивани у континуитету неовисно од броја кутије.
Услови доступности:     Слобoдан приступ уз поштовање одредби Закона о културним добрима РС, 1994.
Услови објављивања или умножавања:     Одлуком Архива.
Језик и писмо архивске грађе:     немачки (готица), мађарски (латиница), славеносрпски (ћирилица), француски (латиница), италијански (латиница), латински (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:     Архивска грађа је на папиру и добро је сачувана. Део архивске грађе је микрофилмован.
Информативна средства:     Сумарни инвентар
Историјска белешка
Аналитички инвентар
Геогрефски регистар
Именски регистар
Предметни регистар
Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80.
Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977.
Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања оригинала:     Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:     Копије не постоје.
Сродне јединице описа:     RS 002 F. 12 ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА (ФОНД)
Сродне јединице описа ван архива:     Хрватски државни архив, Илирска дворска депутација, HR-HDA-17
Напомена о објављивању:     Јован Валрабенштајн, Илирска дворска комисија, депутација-Беч 1745-1777 (Commissio, Deputatio Aulica in Transsilvanicis, Banaticis et Illyricis ─ Wien), Аналитички инвентар, XIII/1, Архив Војводине, Нови Сад, 2000;
Јован Валрабенштајн, Јован Караба, Илирска дворска комисија, депутација-Беч 1745-1777. Commissio, Deputatio Aulica in Transsilvanicis, Banaticis et Illyricis ─ Wien, Аналитички инвентар, XIII/2, Архив Војводине, Нови Сад, 2010;
Дејан Јакшић, Јован Валрабенштајн, Јован Караба, Илирска дворска комисија, депутација – Беч 1745–1777. Commissio, Deputatio Aulica in Transsilvanicis, Banaticis et Illyricis ─ Wien, Аналитички инвентар, Архив Војводине, Нови Сад, 2010, (приказ), у Споменица ИА „Срем“ бр. 10, Сремска Митровица 2011, 300–307. (приказ)
Фердо Хауптман, Југословенско-маџарски архивски преговори и њихови резултати, у: Гласник архива и друштва архивиста Босне и Херцеговине, књига 1, Сарајево, 1961