Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

RS 002 F. 4 ТЕМИШВАРСКА ЕПАРХИЈА

Назив:     ТЕМИШВАРСКА ЕПАРХИЈА
Сигнатура:     RS 002 F. 4
Ниво описа:     ФОНД
Седиште:     ТЕМИШВАР
Распон грађе:     1690-1939
Обим и носач записа јединице описа:     метара: 14,6, књига: 339
Назив/Име ствараоца(лаца):     ТЕМИШВАРСКА ЕПАРХИЈА
Историјат творца:     Није тачно утврђено када је установљена Темишварска епархија, српска црквена област у Банату са седиштем у Темишвару. Писани трагови досежу до XVI века када је она била у опсегу Пећке патријаршије. По заснивању Крушедолске (1708), односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је била у надлежности Београдске митрополије, све до њеног сједињења са Карловачком митрополијом. Године 1864. одобрено је иступање Румуна из српске Карловачке митрополије. При спровођењу јерархијске поделе у Темишварска епархија је тада, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. После Првога светског рата Темишварска епархија, чија се територија нашла тада у три државе, постала је део уједињене Српске православне цркве. Пошто је и Темишвар са једним делом Епархије припао Румунима и епископска столица премештена је у Велику Кикинду, добила ја 1921. године Темишварска епархија назив: Темишварско- Великокикиндска епархија. После привременог решења о управној подели Епархије на делове у Краљевини Румунији и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца са средиштем у Великој Кикинди, где је прешао и епископ дијацезан, Устав СПЦ из 1931. године је озаконио да се део у матичној земљи уједини са Вршачком епархијом коју су такође пресекле државне границе. Тако је настала нова Банатска епархија са средиштем у Вршцу, док је стара Темишварска епархија обухватила парохије обе епархије које су се нашле у Румунији.
Историјат фонда/збирке:     Епархијска документација је из Темишвара је преко Велике Кикинде стигла у Вршац. Фонд се састоји само од књига које је немачки окупатор однео 1943. године преко Београда и Прага у Беч, из архиве Банатске епархије која се налазила у канцеларији Вршачке конзисторије. Тадашња Војвођанска архива примила је преко Репарационе комисије 1947. године архивску грађу из Беча, од које је један део садржао списе Темишварске епархије. Архивски фонд број 4 Архива Војводине Темишварска епархија –Темишвар категорисан је као фонд од изузетног значаја. Фонд је архивистички сређен, урађен је сумарни инвентар (1991), израђен је предметни, именски и географски регистар за 55 књига (Записници конзисторије, 1783–1850, књиге 148–203).
Преузимање грађе:     Епархијска документација је мењала локацију заједно са владиком. Из Темишвара је преко Велике Кикинде стигла у Вршац. Фонд се састоји само од књига које је немачки окупатор однео 1943. године преко Београда и Прага у Беч, из архиве Банатске епархије која се налазила у канцеларији Вршачке конзисторије (Ф. 121, Комисија за реституцију, 161/47, 327/49). Тадашња Војвођанска архива примила је преко Репарационе комисије 1947. године архивску грађу из Беча у сандуцима, од којих је један део садржао архивску грађу епархија Темишварске и Вршачке.
Оквир и садржај:     Протоколи и разне књиге са подацима о административно-управном, верском и имовинском животу ове Епархије. Основне теме конзисторијалних списа су црква и њена организација (упражњена парохија, синђелија, суспензија, свештенство, парохија, парохијална сесија, капелани, свештенство манастирски рачуни, цркве – изградња и оправка, црквени приходи, расходи, рачуни, благајне, ђакоњење, рукоположење), брачни живот и животна питања (растава од стола и постеље, развод брака, склапање брака, венчање, трудноћа, смрт, болести, рат, школовање, тестаменти), правни поступци (тужба, уговори, затвори, казне, облигације). Најчешћи актери поред свештеника су трговци, учитељи, војници, занатлије.
Допуне:     Допуне се не очекују.
Систем сређивања:     Грађа је архивистички сређена. Књиге архивског фонда су сређене су према врстама (индекси, протоколи, рачунске књиге, записници конзисторије, записници административног одбора, записници школског одбора и разно), а унутар сваке хронолошки.
Услови доступности:     Слобoдан приступ уз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС, 1994.
Услови објављивања или умножавања:     Слободно објављивање и умножавање на основу Одлуке Архива.
Језик и писмо архивске грађе:     српски (ћирилица), немачки (готица), латински (латиница), славеносрпски (ћирилица)
Физичке особине и технички захтеви:     Фонд се састоји од рукописних укоричених књига (хартија). Књуге су у добром стању осим неколицине за лечење.
Информативна средства:     Сумарни инвентар
Геогрефски регистар
Именски регистар
Предметни регистар
Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80.
Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977.
Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања оригинала:     Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:     Копије не постоје.
Сродне јединице описа:     RS 002 F. 1 ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА (ФОНД)
RS 002 F. 405 БАЧКА ЕПАРХИЈА (ФОНД)
Напомена :     Банатска епархија, раније доставивши „инвентар архиве Темишварске и инвентар двора у Вршцу“ предочила је да сва документација није враћена у земљу и да треба установити „шта је од библиотеке још остало у Бечу и Прагу / јер један део однете архиве налази се и у Прагу/.“ (Ф. 121, Комисија за реституцију , Пов. 13.)