Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

RS 002 F. 3 СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПЕШТАНСКА

Назив:     СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПЕШТАНСКА
Сигнатура:     RS 002 F. 3
Ниво описа:     ФОНД
Седиште:     ПЕШТА (БУДИМПЕШТА)
Распон грађе:     1816-1856
Датуми постојања творца:     напомена: Творац је настао почетком XVIII века.
Обим и носач записа јединице описа:     метара: 0,09, књига: 5
Назив/Име ствараоца(лаца):     СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПЕШТАНСКА
Историјат творца:     Српске црквене општине окупљале су широм Хабсбуршке монархије имућне људе, учене појединце, свештенство и напредни грађански слој. У почетку је руководећу улогу имало свештенство, али већ почетком XIX века српско грађанство преузима вођство у своје руке. Црквено-општинске установе биле су нека врста централних организација које су се бринуле о цркви, просвети, народним задужбинама, помоћи, коришћењу новца, инвестицијама и другим пословима везаним за опстојање српског народа. Општине, имајући слично пословање и функције, биле су у тесној вези, међусобно су се дописивале, договарале, помагале и саветовале о заједничким бригама и наступу. Црквене општине су имале огромну улогу у очувању националног и верског идентитета и развоју грађанског друштва.

Сербско обштество пештанско настало је, као и већина осталих српских црквених општина, почетком XVIII века. Пештанска општина имала је централно место међу црквеним општинама због значаја места у којем се налази. Била је моћнија и финансијски и по својим везама и утицају, по богатсву и угледу својих чланова, и била је узор другим црквеним општинама. Сматрајући је за средишњу организацију, њу су молили, тражили помоћ и објашњења, завештавали новац и имовину, тражили да посредује и делује у општем интересу. Чланство је било скоро у целости из реда трговаца, адвоката, чиновника, занатлија и велепоседника.Одлуке о појединим питањима доношене су на седницама које су држане обично по 6-8 пута годишње. „Собраније” су водили епитропи, а помагао им је фишкал Обштества.
Историјат фонда/збирке:     Време и начин доласка грађе у Архив Војводине и место њеног ранијег чувања нису познати. У Архиву је извршена конзервација протокола за период 1853-1856. година. Фонд је сређен и израђен је Сумарни инвентар (1991).
Преузимање грађе:     Подаци о преузимању грађе нису познати.
Оквир и садржај:     Делатност Српске црквене општине пештанске о црквеним и школским питањима, имовинским стварима и фондацијама, давању зајмова и новчане помоћи. Постављање и разрешење учитеља, одржавање школа и њихово снабдевање уџбеницима и другим стварима. Одржавање цркава и упућивање прилога у новцу, иконама и другим стварима оштећеним црквама у другим местима. Учешће Срба у Пешти у збивањима 1848/49. године.
Међу члановима Обшества био је и знатан број познатих личности из политичког и културног живота Срба у Угарској: Михајло Витковић, Теодор Павловић, Георгије Стојаковић и др.
Допуне:     Допуне се не очекују.
Систем сређивања:     Грађа је регистратурски сређена.
Услови доступности:     Слободан приступ уз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС , 1994.
Услови објављивања или умножавања:     Слободно објављивање и умножавање на основу Одлуке Архива.
Језик и писмо архивске грађе:     славеносрпски (ћирилица), латински (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:     Фонд се састоји од 5 рукописних књига на хартији (4 укоричених и једна ламинирана)
Информативна средства:     Сумарни инвентар
Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80.
Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977.
Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања оригинала:     Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:     Копије не постоје.
Сродне јединице описа ван архива:     Историјски архив Кикинда, Ф. 5 Српска православна Црквена општина Црна Бара