Електронска издања Архива Војводине

Прегледајте електронска издања у популарном формату листајуће књиге

 

Делатност

Архив Војводине (1926 – )

Архив Војводине је 2013. године, Одлуком Владе Републике Србије (Службени гласник РС 41/2013) стекао статус установе културе од националног значаја.Архив је установа културе која обавља заштиту архивске грађе настале радом органа и организација према којима Аутономна Покрајина Војводина обавља права и обавезе оснивача.Ова делатностобухвата заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива, њено преузимање и пријем, сређивање, обраду и коришћење у научне, јавноправне и приватноправне сврхе, послове техничке заштите, израду и публиковање научноинформативних средстава, сарадњу са архивима у земљи и иностранству и културно-просветну делатност. Архив Војводине обавља и делатност матичне установе у области заштите архивске грађе и регистратурског материјала на територији АП Војводине. Свој правни статус Архив заснива на одредбама Закона о заштити културних добара из 1994, Закона о култури из 2009. и Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине из 2009. године.

У области претходне заштите, Архив Војводине је надлежан за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала код 727 стваралаца и ималаца архивске грађе и регистратурског материјала, покрајинских органа, установа и предузећа, које је основала АП Војводина, као и друштвено-политичких организација и удружења основаних за територију АП Војводине. Архив стручни надзор над радом регистратура обавља од 1957. године.

Депои Архива Војводине могу да приме 12 км архивске грађе. Опремљени су металним полицама и помичним електричним „возовима“ у које је смештена архивска грађа, хигрометрима и термометрима који контролишу климатске услове унутар депоа, те противпожарном опремом и опремом за откривање пожара. Архив је 2008. увео електронску контролу улаза и излаза у депое. Преношење архивске грађе из депоа до радних просторија и читаонице омогућују два теретна лифта.

Техничка заштита архивске грађе се осим у депоу, обавља и у књиговезници и лабораторији за микрофилмовање. У књиговезници, формираној 1957. године, урађени су нови повези за преко две хиљаде најугроженијих књига из XIX века. Микрофилмотека садржи преко 2.000.000 снимака докумената из фондова Архива, као и грађе из архива Мађарске, Румуније, Словачке, Аустрије, Чешке, Украјине и Русије које је Архив добио на основу међународне размене.

Архив Војводине чува и стручно одржава 528 архивских фондова и збирки са преко 8.000 м архивске грађе. Сређивањем архивске грађе утврђују се редослед и трајно место њеног чувања у оквиру архивског фонда или збирке. Архив сређује архивску грађу фондова поштујући принцип провенијенције и на тај начин успоставља њен првобитни поредак у складу са канцеларијским пословањем творца фонда. Архивски фондови и збирке тек након завршетка поступка сређивања постају доступни за коришћење. За сређену архивску грађу се израђује сумарни инвентар као основно информативно средство о фонду. Такође, у Архиву се израђују и аналитички инвентари, каталози и друга информативна средства o архивској грађи.

У читаоници Архива се користи архивска грађа у научноистраживачке сврхе, од 1956. године, и до сада је у њој истраживало преко 5.000 истраживача. Читаоница је опремљена рачунарима и микрочитачем за преглед микрофилмова, као и научно-информативним средствима о архивској грађи.  Читаоницу годишње посети између 100 и 150 корисника. Грађа је у Архиву доступна за истраживање и истраживачима из иностранства. Најчешће из Мађарске, Аустрије, Немачке и Румуније, али и истраживачи из Русије, Украјине, Француске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Јапана итд. Истраживачима је омогућено да према ценовнику Архива купе фотокопије и скенове архивске грађе.

Архив поседује библиотеку са око 10.000 монографских и 6.000 серијских публикација. У библиотеци је 2009. године завршен Пројекат конверзије лисног каталога у електронски, који је доступан преко рачунарске мреже запосленима и истраживачима.

У Архиву се издају и уверења о чињеницама садржаним у архивској грађи на захтев странака, у јавноправне и приватноправне сврхе. Од 1986, од када се воде посебне евиденције о овим захтевима, податке из архивске грађе Архива тражило је 36.000 странака. Овај вид коришћења архивске грађе показује колико је она значајна и важна за грађане (нпр. враћање насилно одузете имовине после Другог светског рата, одштета за присилан рад током Другог светског рата, рехабилитација политичких осуђеника).

Пратећи токове савременог информационог друштва, у Архиву је 2003. године формирана рачунарска мрежа коју данас чине 4 сервера и 52 међусобно повезана рачунара. Истовремено, развија информациони систем креирајући програме за опис архивске грађе уз примену међународних архивских стандарда. У оквиру овог система, отпочета је и дигитализација архивске грађе.

У оквиру културно-просветне делатности Архив организује тематске изложбе докумената, предавања за ђаке и студенте и представљања књига. Архив објављује своја издања у две библиотеке: Научно-информативна средства о архивској грађи и Посебна издања.

Архив је матичну делатност обављао у периоду од 1970. до 1990. године, и у том периоду Матична служба Архива је организовала стручна саветовања архивских радника на основу којих су касније доношена стручна архивска упутства и препоруке.

Извршно веће АП Војводине донело је 2003. Одлуку о утврђивању функције матичне установе Архива Војводине у Новом Саду у области заштите архивске грађе и регистратурског материјала. У оквиру своје матичне делатности Архив Војводине у складу са овом одлуком прати и проучава заштиту архивске грађе и регистратурског материјала у Војводини, развој архивске службе и предлаже мере за њено унапређивање, води евиденције о архивима, архивским одељењима и архивској грађи, централни каталог архивских фондова и збирки у АП Војводини, евиденције о архивској грађи у земљи и иностранству која се односи на данашњу територију Војводине, утврђује програме истраживања и снимања архивске грађе у земљи и иностранству, пружа стручну помоћ архивима и архивским одељењима, припрема мере за унапређење стручног рада архива и заштите архивске грађе, организује стручна усавршавања архивиста и стручно-истраживачки рад. Једном годишње врши надзор над стањем заштите архивске грађе и регистратурског материјала у архивима АП Војводине и на основу прикупљених података израђује анализу стања заштите архивске грађе и регистратурског материјала. Архив у два испитна рока током године организује предавања и стручни архивистички испит за запослене у архивима у АП Војводини.

Архивска грађа у Архиву

Архив Војводине чува преко 8.000 метара архивске грађе у 528 архивских фондова и збирки, која је настала у периоду од 1565. до 2009. године. Грађа је писана на латинском, немачком, мађарском, црквенословенском, славеносрпском и српском језику, а мањим делом и на другим језицима. Архив чува архивску грађу насталу радом органа управе и јавних служби из периода Хабзбуршке монархије и Аустро-Угарске царевине – жупанија Бачко-бодрошке, Торонталске и Тамишке, Илирске дворске комисије и Илирске дворске канцеларије и органа Српског Војводства и Тамишког Баната, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – области Бачке, Београдске и Сремске, Краљевине Југославије – Краљевске банске управе Дунавске бановине, и Федеративне Народне Републике Југославије, односно Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – органа АП Војводине, правосудних органа, војних, културних, просветних, научних, здравствених, социјалних, привредних, спортских, друштвено-политичких и верских установа, организација и удружења који су деловали или још увек делују на подручју данашње Војводине. Архив такође, чува и збирке повеља, мапа и карата, мајсторских и калфенских диплома, путних исправа, личне фондове појединаца чија је делатност од интереса за АП Војводину.

Најстарији документ који се чува у Архиву Војводине је повеља цара Максимилијана II издата 6. јануара 1565. у Бечу, којом се потврђује племство Ивану Мустафи, Турчину који је прешао у хришћанску веру, за услуге учињене Угарском краљевству. Документ је писан на пергаменту, латинским језиком и садржи суви папирни печат.

Фондови који највише привлаче пажњу и интерес истраживача су: Илирска дворска комисија, депутација – Беч, (1745─1777), 1745─1777; Илирска дворска канцеларија – Беч, (1791─1792), 1791─1792; Бачко-бодрошка жупанија – Баја, Сомбор, (1699─1849), 1688─1849; Торонталска жупанија – Велики Бечкерек, (1779─1849), 1731─1849; Тамишка жупанија – Темишвар, (1779─1849), 1731─1849; Шајкашки граничарски батаљон – Тител, (1766─1871), 1785─1875; Земаљска управа за Српско Војводство и Тамишки Банат – Темишвар, (1849─1861), 1849─1861; Друштво за Српско народно позориште – Нови Сад, (1862─1941), 1860─1932; Техничка дирекција Акционарског друштва Канала Краља Петра I – Сомбор (1921─1945), 1802─1947; Народна управа за Банат, Бачку и Барању – Нови Сад, (1918─1919), 1918─1919; Трговинско-индустријска и занатска комора – Нови Сад, (1919─1941), 1919─1941; Краљевска банска управа Дунавске бановине – Нови Сад, (1929─1941), 1929─1941; Главни народноослободилачки одбор Војводине – Нови Сад, (1943─1945), 1944─1946; Војна управа за Банат, Бачку и Барању – Нови Сад, (1944─1945), 1944─1945; Скупштина САП Војводине – Нови Сад, (1945─1991), 1945─1981; Извршно веће САП Војводине – Нови Сад, (1946─1991), 1946─1985; Збирка карата и планова, 1718─1956; Збирка повеља и диплома, 1565─1869; Збирка матичних књига Војводине, 1826─1895.

О aрхивској грађи се воде евиденције у складу са прописаним правилницима – регистар архивских фондова и збирки, регистар архивске грађе, улазни инвентар архивске рађе, књига пријема архивске грађе, општи инвентар, досијеа архивских фондова и збирки, сумарни инвентар и инвентар микрофилмотеке, регистар регистратура о ствараоцима и имаоцима архивске грађе, регистар регистратура престалих са радом, досијеа регистратура и картотека регистратура.

Архив има укупно 74 запослена радника. Целокупним радом Архива руководи директор.

Контакт подаци

Адреса: Дунавска 35, 21000 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.