Изложба „Сећање на сећањаˮ Етнографског института Српске академије наука и уметности у Архиву Војводине

on .

Изложба „Сећање на сећањаˮ Етнографског института Српске академије наука и уметности у Архиву Војводине

Изложба „Сећање на сећањаˮ Етнографског института Српске академије наука и уметности, биће отворена у Галеријском простору Архива Војводине, 28. марта 2019. године у 12 часова. Приликом отварања изложбе, уједно ће бити презентован и део научне делатности Етнографског института САНУ. О лексикону „Етнологија и антропологијаˮ говориће др Ивана Башић, виши научни сарадник ЕИ САНУ. Гласник ЕИ САНУ презентоваће др Срђан Радовић, виши научни сарадник ЕИ САНУ. О публикацији „Одевање у околини Београдаˮ, говориће ауторка др Милина Ивановић Баришић, виши нучни сарадник ЕИ САНУ, док ће концепцију изложбе „Сећање на сећањаˮ, која ће бити постављена у Архиву Војводине, представити ауторка изложбе, проф. др Љиљана Гавриловић, научни саветник ЕИ САНУ.

У име Архива Војводине, на отварању ће говорити др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

Изложба „Сећање на сећањаˮ и представљање делатности Етнографског института САНУ у Архиву Војводине, одвија се у склопу активности Споразума о сарадњи између ове две установе, који је потписан 27. фебруара 2019, када су Архив Војводине посетиле директорка ЕИ САНУ проф. др Драгана Радојчић и др Бојана Богдановић, научни сарадник ЕИ САНУ.


О концепцији изложбе "Сећање на сећања''

Једна у низу манифестација којом је Етнографски институт САНУ прославио 70 година постојања је и изложба "Сећање на сећања'' аутора проф. др Љиљане Гавриловић, научне саветнице Етнографског института САНУ и истраживача сарадника др Бојане Богдановић, МА Милана Томашевић и МА Милоша Рашића. Тема изложбе, чији је визуелни идентитет уобличила др Пертија Јовичић, научна сарадница Етнографског института САНУ су теренска истраживања у домаћој етнологији и антропологији у прошлости и данас. Прва изложба коју је од свог оснивања 1947. године организовао Етнографски институт САНУ замишљена је као промоција научних истраживања у области етнологије и антропологије, као осврт на историју теренских истраживања, али и на њихов значај за савремене етнолошке и антрополошке теме, а са циљем да најширој публици приближи теренски рад као основни метод прикупљања грађе у етнолошким и антрополошким истраживањима.

Изложба је концептуално подељена у две целине. Ауторски тим се определио да у уводном делу прве изложбене целине на паноима у два формата (140х100cm и 140х50cm) да концизан, али целовит осврт на процес оснивања Етнографског института САНУ као централне научно-истраживачке институције са задатком „да организује систематско и планско проучавање насеља и порекла становништва, народног живота и обичаја, као и фолклора у нашој земљи и наших народа ван Југославије“. Преглед теренских истраживања која су реализована од краја 40-их година ХХ века па до данас показује како се средиште пажње научног рада померало у складу са специфичним друштвено-финансијским околностима које су довеле до тога да ''златно доба теренске праксе'', током којег су реализовани бројни пројекти са великим бројем истраживача и широком истраживаном територијом, постане ''антропологија код куће''. Ревидирајући питање улоге и значаја теренског рада у етнографским и антрополошким истраживањима, ауторски тим прави паралелу између теренских истраживања у земљама које су имале колонијално наслеђе (англо-америчка, француска и немачка истраживачка пракса) и принципа теренског рада у домаћој етнологији и антропологији. Сагледавајући целину изложбеног наратива јасно се уочава и лако ''чита'' померање истраживачког фокуса почев од краја XIX века па до данас. Антропогеографска истраживања Балканског полуострва, Јужних Карпата и Мале Азије којима је руководио Јован Цвијић представљају први целовит и заокружен теоријско-методолошки систем на коме је заснован већи део домаће етнологије и антропологије. Почетком XX века поље интересовања се помера ка класичним етнолошким темама, док се у истраживачком фокусу позиционирају две кључне романтичарске теме – прошлост и сеоско становништво. Током шездесетих и седамдесетих година интезивно се  одвијају различити истраживачки пројекти у готово свим етнолошким институцијама па и у Етнографском институту САНУ. Село је и даље главни фокус проучавања, мада се у разматрање узимају и приградска насеља и улога индустријализације у променама народне културе. Промена у теоријско-методолошком фокусу до којег је дошло са стасавањем нове генерације истраживача крајем седамдесетих година, доводи до интензивнијег проучавања градских средина. Од последње деценије XX века, променом научне парадигме, односно антропологизацијом домаће етнологије, теренски рад се из прошлости и села премешта у садашњост и град. Домаћи истраживачи, у складу са светским трендовима у антропологији, почињу да ревидирају и питање етнографског ''места'' као дословног, територијализираног, уписаног у просторне координате и омеђеног географским оквиром. Етнолози и антрополози почињу да ''одлазе'' на терен за који истраживачким тимовима није било потребно обезбедити ''шаторе, конзерве хране, гојзерице, кабанице, микрофилмове''... Виртуелни и дигитални светови постају ''места'' у којима се догађају и проводе етнографска истраживања. Испитивање виртуелних/дигиталних светова и дигиталне културе у целини, као културног наслеђа у настајању, показало се као ништа мање сложено и одговорно од проучавања традиционалне материјалне и нематеријалне културе.

У другој изложбеној целини на интерактивним (touch) екранима приказан је део богате документарне грађе настале током вишедеценијског рекогносцирања терена у организацији Етнографског института САНУ. Преко четири стотине фотографија из фондова Етнографског института САНУ и Етнографског музеја у Београду, видео и аудио записе настале током теренских истраживања у различитим просторним и временским референтним оквирима, прате и (визуелно) допуњују тродимензионални предмети у виду коришћење теренске опреме, аутентичних теренских бележака и званичних извештаја са терена. Ауторефлексивним погледом на сам процес истраживања и резултате који се њима добијају, а који је приказан у форми интервјуа са сарадницима Етнографског института САНУ, ауторски тим је желео да скрене пажњу на чињеницу да су теренска истраживања неопходна за целовито сагледавање проучаваних појава, али и да боравак на терену представља непроцењиво и незамењиво (професионално и животно) искуство за сваког истраживача. Резултати рада истраживача Етнографског института САНУ приказана су, поред наведеног, и серијским публикацијама, посебним издањима као и другим публикацијама научног карактера чији је издавач Етнографски институт САНУ.

Изложбу прати каталог формата 20х22cm кога чине ауторски радови др Младене Прелић ''Етнографски институт САНУ: првих седамдесет година (1947-2017)'' и проф. др Љиљане Гавриловић ''О политикама, теренском раду, сећањима и етнографијама. Етнографски дневник: шта то беше?''.

 

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.